РЕЧ ПСИХОЛОГА (о коронавирусу, страху, паници и анксиозности/савети)
- Детаљи
- Објављено 01 април 2020
РЕЧ ПСИХОЛОГА
(о коронавирусу, страху, паници и анксиозности/савети)
Појава коронавируса представља новост у нашим животима! Иако смо већином пратили вести о његовом развоју у ширем, па затим и у ужем окружењу, гајећи наду и очекивање да ће нас заобићи, ипак су се и код нас појавили први случајеви обољења... све до тренутка када је Светска здравствена организација прогласила пандемију! Коронавирус врло брзо почиње да буде у центру интересовања јавности и водећа тема у свим медијима! Чињеница да о овом вирусу знамо веома мало или скоро ништа, појачава наше страхове и лични доживљај опасности и угрожености, што је сасвим очекивано и донекле разумљиво.
Наиме, у оваквој ситуацији потпуно је нормално и очекивано осећати страх. Међутим, изузетно јаки и интензивни доживљаји страха рађају и проузрокују панику, која се разликује од особе до особе и заснива се на нашој личној процени ризика од угрожености, у овом случају, опасности од заразе. Оваква дешавања (епидемије и пандемије) осим што угрожавају физичко здравље човечанства, негативно се одражавају и на очување менталног здравља! Сачувати своје ментално здравље током ове пандемије и свега што је уследило као последица ширења заразе, изузетно је важно!
Шта се, у ствари, дешава? Због реалне опасности од заразе сви, па и деца и родитељи, остају код својих кућа и не излазе напоље без преке потребе. Стога је неопходна велика прерасподела наших досадашњих активности и организација живота у кућним условима. Од одраслих се очекује да под таквим условима реорганизују живот и притом буду продуктивни. Потребно је пронаћи начине да изолација буде што подношљивија свима. Није лако направити распоред активности које морају да се поделе на друштвено-забавне и радне. Навике, које су годинама биле укорењене у нашим животима, тешко је променити у тако кратком временском периоду. И одједном.... у кући, у четири зида, почињу да нас хватају невоза, немир, појачава се анксиозност!
Како би смо управљали нашим страховима (а не они нама), психолози препоручују следеће:
- Пронаћи праве и веродостојне изворе информисања и ограничити време које у току дана проведемо трагајући за информацијама. Сетимо се да је, без обзира на изолацију (која ће проћи) наш живот итекако садржајан, да имамо своја интересовања, хобије, разне друге активности, те је јако важно примити само онолико информација колико нам је потребно да имамо реалну слику о дешавањима. Требало би одредити време за информисање, нпр. два пута у току дана;
- Рационално размишљање нпр. да ли смо заиста у ризику, да ли смо били у контактима који нас могу угрозити… На овај начин стварамо отпорност на стрес и могућност паничних и анксиозних напада сводимо на минимум, остварујемо контролу наших емоција и понашања. Уколико неко није у могућности да се носи са датом ситуацијом, потпуно је у реду да позове неки од телефона, како би добио психолошку подршку;
- Примењивати савете стручњака и тако заштитити и себе и друге, тј. важно је мењати наше здравствено понашање као и применити стилове живота који доприносе нашем, али и здрављу људи око нас, подизати ниво сопствене одговорности и здравствене културе;
- Веома је важно знати пружити подршку особама које су под већим стресом и узнемиреношћу, разумети их и бити емпатичан, важно је међусобно повезивање, давање подршке и помоћи једни другима, важно је подстицати оптимизам. Реално је очекивати да, с обзиром на то да се коронавирус може десити било коме, па и људима које познајемо из наше околине, схватити да нико није желео да буде заражен. Ти људи заслужују максималну могућу бригу и пажњу, нас и нашег друштва у целини. Њихова стигматизација је потпуно контрапродуктивна и јесте нешто против чега се психолози одувек боре!
Следећа важна ствар је питање организације слободног времена, када су чланови породице суочени са монотонијом, досадом и ограничењем кретања. У зависности од емоционалне подршке коју смо добијали, првенствено кроз искуство доброг родитељства, појединац углавном поседује и „капацитет да буде сам” Са оваквим развојним достигнућем, у окружењу своје породице, не би требало да буде проблема у организацији живота. Оно што се дешава, јесте то да одједном постајемо свесни значаја одсуства других особа из наших живота и чињенице да нам они веома недостају. Срећа је да данас друштвене мреже, интернет, мобилна телефонија и друга средства комуникације, помажу да остваримо контакте са њима и онда када нису у нашој непосредној близини.
Деца су равноправни чланови наших породица и у оваквој ситуацији примећују да су им родитељи узнемирени. И поред узнемирености, важно је да се родитељи потруде да ипак размишљају рационално и да, у складу са узрастом, интересовањима и могућностима поимања, деци објасне шта се дешава и како ствари стоје, уз обећање да ће увек бити ту и сарађивати са својом децом, све док изолација траје. Важно је да родитељи буду реални и уважавају сваку емоцију коју дете испољи, а искрени одговори на дечја питања су корак даље на путу повезивања са њима и успостављању поверења на релацији родитељ – дете.
У ситуацији када је дете стално код куће и има доста слободног времена, родитељи су кључне особе које треба да их усмере и понуде им различите садржаје: одмор, читање, слагање пузли, гледање забавних и едукативних емисија или игрица са сличним садржајем. Од велике важности су и физичке активности, као што су вежбе, игре са лоптом и остале игре које подстичу развој спретности и стрпљења. Ово је и прилика за развој дечје креативности, па је предлог да, заједно са родитељима, смишљају нове приче, праве позоришне представе, споствене сликовнице и стрипове, праве нове и интересантне играчке од различитих материјала: пластичне и картонске кутијице, чепови, тканина, сунђер, дугмад, ролне тоалет папира, траке, шарени папири....у сваком случају, деца ће радо учествовати у оваквим активностима, вежбаће фину моторику шаке и прстију, бити уз своје родитеље што је већини од њих недостајало у обичним животним ситуацијама, али ће позитивно деловати и на развој самопоштовања!
Такође је корисно укључивати децу и у свакодневне активности као што је припрема хране, кување, спремање простора и своје собе, ширење веша и сл. Но, колико год то звучало необично, чак и досада може бити од користи. Иако је ово прилика да се цела породица дружи и игра, родитељи дефинитивно нису у обавези да 24 часа анимирају своју децу, већ им треба дозволити да своје време осмишљавају и сами, да размишљају о неким важним животним питањима, доносе одлуке, читају књиге, баве се уметношћу, откривају своје нове таленте и интересовања!
И на крају, појединци ће врло индивидуално реаговати на ову ситуацију. Неки ће ово схватити као подсећање и поуку да треба да чувају своје здравље и здравље других, да се више крећу и вежбају, проводе више времена са породицом и у природи, променити начин исхране и начин живота, неки ће успорити и више се одмарати, свакако, вероватно да неће бити особе на коју цела ситуација неће оставити трага! Државе ће, вероватно, убудуће бити спремније за слична дешавања, у нади да их неће ни бити.
Солидарност, знање, толеранција, интеркултуралност, морал, пажња, љубав једних за друге, дељење.... и овога пута МОРАЈУ да одрже свет!
У циљу одржавања комуникације и саветодавног рада са децом, родитељима и колегама, остављам своје податке који ће помоћи да одржимо контакте.
Мирјана Радојевић, психолог школе
Тел. 064 88 76 207, на коме је доступан и Вибер
Mail adresa: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Корисни линкови: savetipsihoterapeuta.org, savetni.org, https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/, http://www.batut.org.rs/,
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019