Р Е П Е Т И Т О Р И Ј У М ПРВИХ ДЕСЕТ БРОЈЕВА ЛИСТА «45 МИНУТА»

                   

 Мало је времена протекло (само двадесет месеци) да би се могао сачинити потпунији осврт на пређени пут од рађања идеје о покретању, до јубиларног десетог броја цењеног листа просветних радника «45 минута». Но, и поред тога, могу се истаћи неке основне премисе и (макар) дати глобална оцена о томе шта је урађено и презентовано просветној јавности Ниша и читаве југоисточне Србије у овом кратком периоду. Писана реч је, морамо признати, много јача и убедљивија од оформљене мисли и изговорене речи.

 

ПРВИ ПРИВАТНИ ЛИСТ ПРОСВЕТНИХ РАДНИКА

 

Р Е П Е Т И Т О Р И Ј У М

ПРВИХ ДЕСЕТ БРОЈЕВА ЛИСТА

«45 МИНУТА»

 

Рачунало се да ће оно, покренуто у јубиларној (Доситејевој) години, брзо привући шири круг сарадника из школа и предшколских установа и постати јавна трибина за изношење успешних примера из васпитно-образовне, просветно-културне и информатичко-креативне праксе просветних радника

 

 

 

Зато су покретачи овог гласила – као прави ентузијасти и заговорници овакве идеје – били упорни и инвентивни у намери да се крене у реализацију овог пројекта и скромним средствима покуша да лист «45 минута» постане истинско гласило просветара југа Србије.. Зато је НА ПОЧЕТКУ, већ у првом броју листа (маја 2011. године), ОД УРЕДНИШТВА упућен јавни позив свима да се јаве Уређивачком одбору и својим колегама саопште успешна педагошко-методичка решења и  свеже иновативне приступеу раду са својим васпитаницима у учионици, кабинету, радној соби, фискултурној сали, радионици или на отвореном простору. И у томе се, по нашој скромној оцени, доиста успело.

Дуго припреман и програмски осмишљаван, први број листа «45 минута» појавио се маја прошле године. На 32 стране штампаног (тростубичног) текста, у формату А-4, са каталошком ознаком ИССН 2217-5695, у тиражу од 1000 примерака, лист је изазвао позорност нишких просветара и изазвао знатижељу правих љубитеља писане речи. Ово утолико пре, што је без правих разлога, још пре шест година, престао да излази часопис «Унапређивање васпитања и образовања»(некадашње гласило Регионалног просветно-педагошког завода и Учитељског друштва из Ниша), које

је у периоду од 1985. до 2005. године «хранило» просветну јавност југа Србије, па и шире. Уређивачки одбор у саставу: Душан Ђорђевић, Будимир Величковић и Синиша С.В. Стаменковић, од којих је последњи био главни и одговорни уредник, пошто је Књижара «Стаменковић» издавач листа, настојао је да првих шест бројева објави до краја 2011. године, а у овој (2012) публикована су наредна четири. Тако смо стигли до првог (истина скромног) јубилеја, с намером да од наредне године лист излази пет пута годишње – као двомесечник.

 

 

  Верујем да сте, после ових уводних информација, радознали да сазнате колико је стручних прилога (чланака, методичких синопсиса, педагошких есеја, истраживачких радова, репортажа, критика, рецитала и занимљивих прича и песама) публиковано у свих десет бројева листа «45 минута». Детаљним прегледавањем и пажљивим ишчитавањем свих прилога, дакле – озбиљнијим истраживањем, са задовољством вам саопштавам  колегијални (али егзактан) податак, да је до сада објављено 206 радова различитог жанра, што просечно по једном броју износи 20 стручних прилога. Доиста леп податак, не само за чланове Уредништва, већ и за све читаоце и сараднике листа. Ако се размотре структура и број радова по тематским целинама (рубрикама), најфреквентније је заступљена Наставна пракса.

 

У оквиру ње је публиковано 50 педагошко-методичких синопсиса из различитих васпитно-образовних области. Највише их је из матерњег језика и математике (по 15 прилога), а аутори истих су: Синиша Стаменковић, Душан Ђорђевић, Радослав Стевановић, Душан К. Димитријевић, Мира Рашић Митић, Татијана Јовановић и многи други. Запажени су и методички прилози из биологије, природе и друштва, ликовне и музичке културе, као и васпитне проблематике.

Уводни чланци заслужују посебан третман у свих десет бројева. Њима је «бојен» одговарајући број листа и скретана пажња на јубилеје значајних личности и догађаја из наше богате културне и педагошке историје.

 

Полазак деце у школу (Милосав Петровић), Школа и насиље (Мирјана Радојевић), Иво Андрић (Нена Милојковић), Уметниково је да ствара, а не да говори (Александра Грубер), Растко Немањић – Свети Сава (Миодраг М. Лазић), Димитрије Давидовић, отац српске штампе и уставности (Милосав Ј. Петровић), Никола Тесла и његова  једина посета Београду (Уредништво), Душан Радовић – знаменити Нишлија, српски књижевник и хроничар Београда (Милосав Петровић).

Полемичких чланакау листу било је поприлично (укупно 16), о разним појавама у друштву, образовању, о ученицима и учитељима, школи и језику.

Половина ових прилога припада А. Милорадову (8), док су аутори осталих Станислава Станковић, Душан Ђорђевић, Будимир Величковић, Зоран Николић и др.

 Овакви текстови подстичу на размишљање и преиспитивање тренутног стања у читавом систему образовања, те их и даље треба неговати у нашем листу.

 

Рубрици Просветни радници – ствараоци дато је запажено место у првих десет бројева. Укупно 16 критичких приказа и педагошких есеја посвећено је старим и новим књигама које су се појављивале на нашем издавачком небу, најчешће ван београдског подручја. Разни аутори писали су о новим књигама Милосава Петровића, Христифора Ранчића, Веселинке Славковић Стојковић, Владимира Манића и Радомира Радовановића.

 

 

 

Тиме је пружена шанса заинтересованим просветним радницима да о најновијим књигама буду благовремено информисани, али је указано и на потребу стварања и стваралаштва у сфери педагогије, психологије, књижевности и других наука. Најчешћи есејисти су били: Душан Ђорђевић (4), Синиша Стаменковић (2), Христифор Ранчић (2), др Јован Јањић и др Љубица Продановић (по један приказ) и други аутори огледа и есеја.

 

 

У тематској целини Педагогија и педагошки проблеми, сусрећемо се са 14 интересантних радова, као што су: Професионална оријентација ученика, Индивидуализација наставе, Групни облик рада, Структуирање одељења првог разреда, Значај и улога породице у васпитању, Ученичка берза, Сарадња породице и школе и сл. Када се ради о Психологији, указујемо на радове Мирјане Радојевић (Научна беспомоћност, Шта је пубертет, Школа и насиље, Кутак за родитеље)и прилог Милана Савића (Да ли треба близанце уписати у исто одељење).

 

 

Специјалној педагогији посвећено је 5 радова, од којих три припадају логопедији (Шта је дислексија и како је савладати, Тај фамозни глас Р, Како треба говорити) из пера Виолете Михаиловић.

 

                 Рубрика Славне личности «покривена је» са 11 дивних прилога: О Стевану Првовенчаном, Еверисти Галоа, Демокриту, Сократу, Платону. Аристотелу и Ликовима античког Рима, али се један број радова односи и нашег Растка Немањића, француског педагога Мишела Монтења и личности које сам поменуо у «Уводним чланцима». Аутори ових прилога су: Станислава Станковић, Соња Спасић, Мира Рашић Митић и други. У вези с тим, указујемо и на Јубилеје школа, о којима је у виду портрета и репортажа дата слика ОШ «Свети Сава», ОШ «Ратко Вукићевић, Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању и Школе «14. октобар» у Нишу. Четири прилога односе се на проблематику Физичког и здравственог васпитања (Шест прилога о здравој исхрани – проф. др Маје Николић, Правилан раст и развој ученика – мр Розите Петковић, Инфективна мононуклеоза – др Марине Ранђеловић и Два пројекта Друштва за борбу против рака у нишким основним школама – из пера др Кадивке Стевановић).

                 Рубрика Рецитали доноси четири сценарија за Приредбу пред распуст, Час је ваш (за крај школске године), Новогодишњу приредбу и Родитељски састанак са приредбом), што представља подстицај за потенцијалне драмске ствараоце-просветаре, да сачињавају синопсисе планираних приредби са својим ученицима. Аутор прве две је Властимир Јовановић, треће – Данијела Радовић, а последње - Гордана Грујичић. Области

Предшколства припадају 3 прилога у другом, четвртом и десетом броју листа, док су две значајне Теоријске расправе објављене у осмом броју. Ради се О диференцијалној граматици, из пера др Јована Јањића и Главним одликама доброг васпитача, раду који је прештампан из «Предавача» од пре 80 година.

                 Драгоцено је за читаоце и сараднике што лист «Четрдесет пет минута» скоро у сваком броју доноси Песме разних аутора, Приче и друга прозна дела, Афоризме и сентенције славних личности и Занимљивости друге врсте. То су прави «бисери» из стваралачких радионица педагошких и других радника, али и знаменитих личности из нашег и ширег (светског) поднебља. Двадесетак песама, 16 прича и 8 занимљивих прилога учинило је да наше гласило буде читљивије, интересантније и «растреситије», али и да мотивише потенцијалне ствараоце – просветне раднике, да се јављају Уредништву и «опробају» на странама свог листа. Најчешћи аутори оваквих прилога у првих десет бројева били су: Синиша Стаменковић, Веселинка Стојковић, Доситеј Обрадовић, Митар Митровић, Милосав Петровић, Војислав Илић, Милован Данојлић и др.

                 О самом листу и Уредништву изречено је десетак ставова подршке и охрабрења, што је био истински подстицај Редакцији да истраје у овом издавачком пројекту. Ниш као огроман привредни, културни, образовни, саобраћајни и педагошки центар југоисточне Србије, мора да задржи статус који му припада. То значи да и на издавачком и медијском плану мора да иде у корак са савременим цивилизацијским вредностима. Зато се не сме олако препуштати примат другим срединама у информативној и издавачкој делатности. Досадашња пракса покретања и брзог гашења појединих часописа и листова за децу и одрасле, посебно за просветне раднике који морају да носе лучу образовања и подижу културни ниво нације од најмлађих дана, била је погубна за Ниш и све што је јужније од Београда. То су, уосталом, истицали многи просветни и културни радници, који су у писмима подршке Редакцији листа «45 минута» захтевали упорност, издржљивост, чврстину и постојаност у трајању и стварању. У томе су предњачили: А. Милорадов, М. Петровић, В. Стојковић, И. Стојадиновић Јованоски, М. Ђуричић, М. Мијовић, Р. Ристић, али и чланови Уређивачког одбора. Честитам на тој упорности и чврстом опредељењу да се истраје, без обзира на материјалне тешкоће и дуг период транзиционих промена у нашем друштву.

                 Уз уверење и чврсту опредељеност да ће се наше гласило и даље редовно појављивати у двомесечним интервалима (пет пута годишње), у још бољем графичком дизајну, свим својим колегама, сарадницима листа и члановима Уређивачког одбора, најискреније честитан наступајућу  Н о в у   2 0 1 3.  г о д и н у, са жељом да вам се остваре сви креативни планови и стваралачки снови – на личном, породичном и професионалном плану.

 

 Наше гласило «45 минута» «отворило је» нову страницу педагошког ангажовања просветних радника Ниша и читаве југоисточне Србије, омогућивши креативним ствараоцима за децу и са децом (у учионици и ван ње), да се искажу на прави начин и преко свог листа, који ће у јубиларној години за читав хришћански свет, «упловити» у другу десетицу, дајући активан доприност перманентном усавршавању и иновирању педагошко-психолошких, дидактичко-методичких и информатичких знања из наше професије и струке.

 

Милосав Ј. ПЕТРОВИЋ