ПЕДАГОГ

 

 

Неколико корисних савета за ђаке прваке и њихове родитеље

 

Припреме детета за полазак у школу

Полазак у школу требало би да буде најсрећнији дан, а биће само онда ако родитељи на време код  детета развију интерес  и љубав за школу и учење, другове и учитеља (учитељицу). Дете се кроз Обавезни припремни предшколски програм навикава да смирено обавља неке делатности и да употребљава оловку и боје, што доприноси увежбавању руку. Дете које је пре поласка у школу изградило осећај за вешто држање оловке, лакше ће научити писање него дете које грчевито и са страхом помиче оловку.

Значајна обавеза родитеља јесте да још у припремном периоду, према могућностима, обезбеде просторију или посебан кутак у заједничкој просторији за дететове играчке, ствари, књиге које ће само уређивати и тиме се припремати за уредност, тачност, развијати интерес за учење и књигу. Припремање детета за полазак у школу је дуг, стрпљив и смишљен процес. У овом процесу доминира игра.

Ваше дете је постало ђак

Први сусрет детета са школом, учитељем (учитељицом) и новим друговима је за њега веома важан догађај. Из тих разлога готово све школе  као и наша школа припремају свечани дочек за пријем ђака првака .

По повратку из школе прваке треба  љубазно и са осмехом дочекати. Тако ће првак стећи утисак да се за његов полазак у школу сви интересују и да му се сви радују. Интересовање треба показати тако што ћемо га питати „ Како му је било у школи,  какав утисак има о учититељу (учитељици), да ли је упозано неког новог друга или другарицу и сл…“ То ће помоћи детету да стекне навику информисања родитеља о свему што се догађа у школи. Треба знати да тиме што сте уписали дете у школу, ваше обавезе васпитача не престају. Школа никада не може и не сме да замени дом.

Родитељи такође треба да знају да је за свако дете учитељ (учитељица) велики ауторитет. Зато греше они родитељи који пред  дететом изражавају отворено незадовољство избором учитеља (учитељице). Ако између родитеља дође до несугласица, то треба решити без знања детета.

И на крају симптоматично је  да је сарадња породице са школом најтешња док је дете у млађим разредима. Што је дете старије, сарадња породице и школе слаби , а баш је сарадња на том узрасту најпотребнија.

Педагог, Гордана Савићевић Јовановић