РЕЧ ПСИХОЛОГА
(о коронавирусу, страху, паници и анксиозности/савети)
Појава коронавируса представља новост у нашим животима! Иако смо већином пратили вести о његовом развоју у ширем, па затим и у ужем окружењу, гајећи наду и очекивање да ће нас заобићи, ипак су се и код нас појавили први случајеви обољења... све до тренутка када је Светска здравствена организација прогласила пандемију! Коронавирус врло брзо почиње да буде у центру интересовања јавности и водећа тема у свим медијима! Чињеница да о овом вирусу знамо веома мало или скоро ништа, појачава наше страхове и лични доживљај опасности и угрожености, што је сасвим очекивано и донекле разумљиво.
Наиме, у оваквој ситуацији потпуно је нормално и очекивано осећати страх. Међутим, изузетно јаки и интензивни доживљаји страха рађају и проузрокују панику, која се разликује од особе до особе и заснива се на нашој личној процени ризика од угрожености, у овом случају, опасности од заразе. Оваква дешавања (епидемије и пандемије) осим што угрожавају физичко здравље човечанства, негативно се одражавају и на очување менталног здравља! Сачувати своје ментално здравље током ове пандемије и свега што је уследило као последица ширења заразе, изузетно је важно!
Шта се, у ствари, дешава? Због реалне опасности од заразе сви, па и деца и родитељи, остају код својих кућа и не излазе напоље без преке потребе. Стога је неопходна велика прерасподела наших досадашњих активности и организација живота у кућним условима. Од одраслих се очекује да под таквим условима реорганизују живот и притом буду продуктивни. Потребно је пронаћи начине да изолација буде што подношљивија свима. Није лако направити распоред активности које морају да се поделе на друштвено-забавне и радне. Навике, које су годинама биле укорењене у нашим животима, тешко је променити у тако кратком временском периоду. И одједном.... у кући, у четири зида, почињу да нас хватају невоза, немир, појачава се анксиозност!
Како би смо управљали нашим страховима (а не они нама), психолози препоручују следеће:
Следећа важна ствар је питање организације слободног времена, када су чланови породице суочени са монотонијом, досадом и ограничењем кретања. У зависности од емоционалне подршке коју смо добијали, првенствено кроз искуство доброг родитељства, појединац углавном поседује и „капацитет да буде сам” Са оваквим развојним достигнућем, у окружењу своје породице, не би требало да буде проблема у организацији живота. Оно што се дешава, јесте то да одједном постајемо свесни значаја одсуства других особа из наших живота и чињенице да нам они веома недостају. Срећа је да данас друштвене мреже, интернет, мобилна телефонија и друга средства комуникације, помажу да остваримо контакте са њима и онда када нису у нашој непосредној близини.
Деца су равноправни чланови наших породица и у оваквој ситуацији примећују да су им родитељи узнемирени. И поред узнемирености, важно је да се родитељи потруде да ипак размишљају рационално и да, у складу са узрастом, интересовањима и могућностима поимања, деци објасне шта се дешава и како ствари стоје, уз обећање да ће увек бити ту и сарађивати са својом децом, све док изолација траје. Важно је да родитељи буду реални и уважавају сваку емоцију коју дете испољи, а искрени одговори на дечја питања су корак даље на путу повезивања са њима и успостављању поверења на релацији родитељ – дете.
У ситуацији када је дете стално код куће и има доста слободног времена, родитељи су кључне особе које треба да их усмере и понуде им различите садржаје: одмор, читање, слагање пузли, гледање забавних и едукативних емисија или игрица са сличним садржајем. Од велике важности су и физичке активности, као што су вежбе, игре са лоптом и остале игре које подстичу развој спретности и стрпљења. Ово је и прилика за развој дечје креативности, па је предлог да, заједно са родитељима, смишљају нове приче, праве позоришне представе, споствене сликовнице и стрипове, праве нове и интересантне играчке од различитих материјала: пластичне и картонске кутијице, чепови, тканина, сунђер, дугмад, ролне тоалет папира, траке, шарени папири....у сваком случају, деца ће радо учествовати у оваквим активностима, вежбаће фину моторику шаке и прстију, бити уз своје родитеље што је већини од њих недостајало у обичним животним ситуацијама, али ће позитивно деловати и на развој самопоштовања!
Такође је корисно укључивати децу и у свакодневне активности као што је припрема хране, кување, спремање простора и своје собе, ширење веша и сл. Но, колико год то звучало необично, чак и досада може бити од користи. Иако је ово прилика да се цела породица дружи и игра, родитељи дефинитивно нису у обавези да 24 часа анимирају своју децу, већ им треба дозволити да своје време осмишљавају и сами, да размишљају о неким важним животним питањима, доносе одлуке, читају књиге, баве се уметношћу, откривају своје нове таленте и интересовања!
И на крају, појединци ће врло индивидуално реаговати на ову ситуацију. Неки ће ово схватити као подсећање и поуку да треба да чувају своје здравље и здравље других, да се више крећу и вежбају, проводе више времена са породицом и у природи, променити начин исхране и начин живота, неки ће успорити и више се одмарати, свакако, вероватно да неће бити особе на коју цела ситуација неће оставити трага! Државе ће, вероватно, убудуће бити спремније за слична дешавања, у нади да их неће ни бити.
Солидарност, знање, толеранција, интеркултуралност, морал, пажња, љубав једних за друге, дељење.... и овога пута МОРАЈУ да одрже свет!
У циљу одржавања комуникације и саветодавног рада са децом, родитељима и колегама, остављам своје податке који ће помоћи да одржимо контакте.
Мирјана Радојевић, психолог школе
Тел. 064 88 76 207, на коме је доступан и Вибер
Mail adresa: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Корисни линкови: savetipsihoterapeuta.org, savetni.org, https://covid19.rs/, https://www.zdravlje.gov.rs/, http://www.batut.org.rs/,
https://www.who.int/emergencies/diseases/novel-coronavirus-2019